Šta su kalorije?.

Kalorije predstavljaju meru energije koja se nalazi u hrani. Većina nas, često govori kalorije, ali to nije tačno. Kada govorimo o energetskoj vrednosti hrani radi se o kilo kalorijama (to čuveno kCal), zato što je kalorija (Cal) premala jedinica za iskazivanje energetske vrednosti namirnica i daje brojeve koji su veoma veliki i komplikovani za rad. Npr 100 kCal je ustvari 100 000 Cal, prilično mnogo kalorija za jedan zalogaj vaše omiljene hrane?! Nego, sigurno se pitate kako se dobijaju te vrednosti...

Evo odgovora, postoji nešto što se zove kalorijmetrijska bomba (jeste bomba, nisam pogrešio :)), sastoji se od duplog zida izmedju koga je voda, i ona se koristi upravo za to, za odredjivanje kalorijske vrednosti namirnica i to na sledeči način. Željena namirnica u željenoj količini se postavi unutar nje, i zapali se da izgori potpuno, nakon toga se očita vrednost zagrejanosti vode koja je okružuje. 1Kcal predstavlja energiju potrebnu da se 1l vode zagreje za 1 stepen celziusa.

Gotovo sve jestive namirnice sadrže kalorije (izuzetak su neki začnini i čajevi) i te kalorije se nalaze u sledećim makronutrientima (naziv makronutrienti znači veliki nutrienti tj. bitni za život): proteini, ugljeni hidrati i masti (alkohol, takodje, ima kalorijsku vrednost, ali radi lakšeg objašnjenja je izbačen iz priče, za one koje zanima više biće i tekst o alkoholu). Svaka namirnica, najčešće, sadrži neku kombinaciju proteina, ugljenih hidrata i masti i upravo oni daju ukupnu kalorijsku vrednost nekoj namirnici, kako? Pitate se? Evo odgovora...

1 g proteina daje 4 kCal
1 g ugljenih hidrata daje 4 kCal
1 g masti daje 9 kCal

Tako npr. 100 gr kikirikija sadrzi sledeće makronutriente:
24 g proteina, 21.5 g ugljenih hidrata i 50 g masti, pa to daje sledeće kalkulacije:
24 g proteina x 4 kCal/g = 96 kCal
21,5 g ugljenih hidrata x 4 kCal/g = 86 kCal
50 g masti x 9 kCal/g = 450 kcal

Ukupne kCal na 100 g kikirikija iznose 632 kCal.

I zato kada govorimo o energentskoj vrednosti nekih namirnica, mi ustvari, govorimo o njihovom sadržaju proteina, ugljenih hidrata i masti. Detaljnije objašnjenje makronutrienata sledi u nekom od narednih tekstova.

Kalorije koje unosimo hranom predstavljaju naš izvor energije. Svaki proces u našem telu, koji zahteva energiju, koristi energiju unetu hranom., zato što naše telo nema sposobnost stvaranja energije (tu mogućnost imaju samo organizmi koji vrše fotosintezu, npr. biljke).

Sudbina energije unete hranom može biti sledeća:
• Može biti iskorišćena odmah za neku funkciju ili
• Može biti skladištena za upotrebu kasnije, kada to organizmu bude trebalo, u vidu masti (u masnim ćelijama) ili glikogena (u mišićima i/ili jetri).

Shodno tome da našem telu treba energija iz hrane da bi opstao, postavlja se logično pitanje, koliko kalorija (kCal) je čoveku potrebno svakog dana? Odgovor na to pitanje je komplikovan, zato što tačna količina kalorija koja je čoveku potrebna tokom jednog dana varira zbog velikog broja činilaca, kao što su pol, starost, visina, težina, dnevna fizička aktivnost, zdravstveno stanje, nutritivno stanje itd, ali , zahvaljujući brojnim naučnicima, postoje formule koje daju veoma precizne (testirane na desetinama hiljada ljudi u brojnim istraživanjima) procene dnevnih potreba čoveka.

Te formule funkcionišu na osnovu telesne težine, visine, starosti i dnevnih aktivnosti. Rezultati predstavljaju odlične vrednosti od kojih se počinje i vremenom adaptira individualnim potrebama svake osobe. Na taj način možete doći do TAČNE lične vrednosti kalorijskih potreba za svaki dan.

Na vašu sreću, lično sam napravio kalkulator dnevnih potreba za kalorijama i makronutrijentima, koji je zasnovan na najboljoj naučno zasnovanoj formuli, kao i na mojoj stručnosti i iskustvu kao nutricioniste više stotina klijenata.

Klik ovde da biste otišli na kalkulator